Ljudi su svojim postankom dobili i potrebu i sposobnost da ispoljavaju svoja osećanja kroz govor, pesmu, pokret, igru, pisanje, crtanje i slikanje. Pećinski čovek je koristio materijal koji mu je bio dostupan- pisao je i crtao kamenom po kamenu, drvetu, zemlji i u težnji da ostavi trajniju i lepšu poruku, nastala je i prva boja. Kombinovao je raznobojne zemlje i gline, utrljavao ih u ulja koja su mu bila dostupna i dobio boju. Tako su nastale uljane boje, koje su do danas evoluirale u visokokvalitetne kombinacije uljanih veziva, pigmenata, voskova… Sa razvojem uljanih boja tekao je i razvoj tehnika u uljnom slikarstvu.

Danas postoji više varijanti uljanih boja koja se uglavnom razlikuju prema sastavu veziva. Od ulja koja se koriste za proizvodnju uljanih boja najbolje karakteristike imaju: laneno, makovo i orahovo ulje. Da bi se dobile bolje karakteristike boja, ulja se kombinuju sa polimernim sintetičkim i određenim prirodnim vezivima (rastvornim u uljima i terpentinu). U sastav uljanih boja često su uključeni i voskovi.

Jedna od karakteristika uljanih boja je i sporo sušenje. Uljane boje suše oksidacionom polimerizacijom, koja može da traje danima, mesecima pa i duže. Ovo može da se smatra i prednošću i manom u isto vreme. Prednošću, jer omogućava slikaru da se više puta vraća na istu sliku i oplemenjuje je i dorađuje. Mana, jer slikari često rade u malom prostoru, nemaju gde da odlažu slike koje nisu osušile. Slikanje uljanim bojama podrazumeva i upotrebu terpentina, koji se koristi za razređivanje boja i pranje alata, a sastojak je i mnogih uljanih mediuma. Isparenja terpentina i drugih isparljivih komponenti uljanih boja, kod mnogih slikara, tokom godina mogu da dovedu do pojave alergija. Pored toga, terpentin je zapaljiv.

Sušenje uljanih boja može donekle da se ubrza dodatkom sikativa. Sikativi su katalizatori procesa oskidacione polimerizacije ulja i veziva, a po sastavu su metalne soli, najčešće olova, mangana, kobalta, kalcijuma, cirkonijuma. Koriste se u malim količinama. Ukoliko se koriste u količini većoj od propisane, izazivaju suprotan efekat, a dolazi i do pogoršanja drugih karakteristika boje (boja puca, tamni…). Važno je istaći da su sikativi otrovni i treba biti obazriv pri njihovoj upotrebi.

Tendencija je da se u svim bojama pa tako i uljanim, organski rastvarači zamene vodom. Tako da na tržištu mogu da se nađu uljane boje razredive vodom.

U težnji da voda zameni organske rastvarače, iz ekoloških i ekonomskih razloga, nastala su vodorazrediva veziva, a od njih proistekle i vodorazredive boje za razne vrste podloga, pa tako i slikarske boje na bazi vodorazredivih akrilnih veziva.

Akrilne slikarske boje, koje mogu da pariraju uljanim, su kompozicije visokokvalitetnih veziva, pigmenata, punilaca i pomoćnih materija, sa konzistencijom kao kod uljanih boja.

Zamenom uljanih boja akrilnim, izbegnuti su još neki nedostaci upotrebe uljanih boja, kao što su: sporo sušenje, upotreba terpentina, organskih rastvarača, sikativa, nastanak alergija…

Akrilne slikarske boje suše znatno brže od uljanih. Sušenje je bazirano na upijanju dela rastvarača (vode) u podlogu a delom na isparavanju. Za razliku od uljanih, kod akrilnih boja je često potrebno i usporiti sušenje. Kod akrilnih boja nema neprijatnih i štetnih isparenja rastvarača pri slikanju i pranju pribora i alata.

Uljane slikarske boje imaju veću lepljivost od akrilnih, ovo je osobina koja nastaje kao rezultat fizičke interakcije čvrstih komponenti (pigmenti, punioci) sa vezivima. Smanjivanje lepljivosti (“dužine”) uljanih boja, kada je to potrebno, postiže se odgovarajućim mediumima.

Još jedna od prednosti upotrebe akrilnih boja je što one prijanjaju na veći broj podloga u odnosu na uljane. Zbog priroda veziva, uljane boje pogodne su za slikanje na platnu, papiru i staklu. Dok akrilne boje mogu da se nanose na veći broj podloga: papir, karton, platno, drvo, ciglu, crep, malter, kamen, PVC, pleksiglas i slično.

O ostalim karakteristikama jednih i drugih boja, radi njihovog poređenja, iluzorno je teoretisati na ovom mestu. Obzirom da i jedne i druge boje imaju svoje korisnike koji ih se ne odriču, uprkos poznatim nedostacima.

Izuzetno je bitno da onaj ko koristi boju, bez obzira koju je odabrao, poznaje i poštuje osnovne principe tehnologije boja i slikarske tehnologije, i na pravi načih ih spaja. U svakom slučaju, akrilne boje nisu i neće potisnuti uljane, obe tehnike žive paralelno i nose svoje specifičnosti.