Gde god se osvrnemo, sve što nas okružuje je obojeno, kako u prirodi tako i među predmetima koje je čovek napravio. Zaista, bilo bi veoma dosadno i nezamislivo da nas okružuje crno beli svet.

Ovde nećemo govoriti o bojama kao našem doživljaju svetlosti koji registrujemo čulom vida, već o bojama kao materijalu određenog sastava.

Boja u materijalnom smislu (kao materijal), bez obzira na njenu namenu, sastoji se iz sledećih komponenti:

– veziva,

– rastvarača, razređivača,

– obojenih materija: pigmenata, obojivača,

– punilaca i 

– pomoćnih materija.

Vezivo:

Veziva su uglavnom polimerni prirodni ili sintetički materijali, tečnog ili čvrstog agregatnog stanja. Ukoliko je u čvrstom stanju, da bi moglo da se koristi za proizvodnju boja, treba da se prevede u tečno stanje (rastvori, emulzije, disperzije). Vezivo služi da poveže ostale komponente boje u jednu homogenu, stabilnu, tečnu ili pastoznu masu, i da je veže za podlogu na koju se boja nanosi (papir, drvo, metal, plastika, kamen, staklo…).  

Podela veziva:

– prirodna (šelak, damar, kopal, različite vrste balzama, guma arabika…),

– sintetička (uljna: nesušiva, polusušiva, sušiva; polimerna: akrilna, vinilna, PVA, PVAc, poliuretanska, epoksidna, alkidna…).

Veziva mogu biti rastvorljiva u organskim rastvaračima, vodorastvorna ili vodorazrediva. 

Treba razlikovati pojmove vodorastvorno od vodorazredivog veziva. 

Vodorastvorno vezivo i posle sušenja ostaje vodorastvorno (može se ponovo razrediti vodom), dok vodorazredivo vezivo posle sušenje je vodootporno, ne može se više razrediti vodom.

Vodorazrediva veziva se već dugi niz godina koriste vrlo uspešno kao zamena za veziva rastvorna u organskim rastvaračima. 

Razlozi za to su: zdravstveni, ekološki, bezbednosni (smanjeno zagađivanje radnog okruženja, vode, zemlje, vazduha, izbegnute opasnosti od paljenja i ekspozija) i ekonomski (cena vode je znatno niža od cene organskih rastvarača). 

Rastvarači, razređivači:

Rastvarači i razređivači su neizostavni sastojci boje obzirom da boja treba da bude u tečnom ili pastoznom stanju kako bi se nanosila na podlogu. 

Rastvarači se koriste za rastvaranje veziva koje je u čvrstom stanju, dok se 

Razređivači koriste za dodatno smanjivanje gustine i viskoznosti boje. Kada boja suši, razređivači delom prodiru u podlogu a delom isparavaju, pri čemu boja prelazi u čvrsto stanje.

Razređivači i rastvarači se najčešće dele prema tački ključanja na: one sa niskom (ispod 100°C), srednjom (100-150°C) i visokom (150-220°C) tačkom ključanja. 

Najčešće se koristi kombinacija više rastvarača u istoj boji kako bi se postigle željene karakteristike boje. Kao što je ranije u tekstu navedeno, tendencija ja da se, iz zdravstvenih, ekoloških, bezbednosnih kao i ekonomskih razloga, gde god je to moguće, umesto organskih rastvarača koristi voda, odnosno da se sintetišu vodorastvorna ili vodorazrediva veziva, pa samim tim da se i voda koristi za razređivanje takvih boja. 

Obojene materije- pigmenti, obojivači:

Pigment je praškasta komponenta, koja u vezivu ostaje nerastvorna i ne stupa u hemijske reakcije ni sa jednom kompontom boje. 

Boje koje sadrže kao obojenu materiju pigmente, nazivaju se pigmentne boje, boje, premazi, farbe.

Obojivač je obojena materija koja se rastvara u vezivu. Npr. obojivači u mastilu. 

Jedna ista praškasta obojena materija u određenom vezivu može biti pigment, a u drugom obojivač. U vezivu u kome se ne rastvara je pigment, dok je u vezivu u kome se rastvara obojivač. 

Moguće su i kombinacije pigmenata i obojivača u istoj boji. Na taj način mogu se poboljšati vizuelni efekti boje. 

Pigmenti se dele na nekoliko načina, prema: 

Poreklu: na prirodne i sintetičke,

Strukturi: organske i neorganske (neorganski pigmenti su mehanički i temperaturno postojaniji u odnosu na organske i dobro se disperguju, “kvase” u vodorazredivim i vodorastvornim vezivima, dok organski pigmenti imaju lepše i življe nijanse ali se teže disperguju tj. “kvase” u vodorazredivim i vodorastvornim vezivima). Iz tog razloga se vrlo često kombinuju neogranski i organski pigmenti u istoj boji.

Obliku: sferični, pločasti, igličasti…,

Pokrivnosti: transparentni, polupokrivni, pokrivni,

Otpornosti na spoljašnje uticaje, UV zračenje, visoke temperature, hemijske agense…

Neke od bitnih karakteristika koje određuju izbor pigmenta u konkretnom slučaju su:

Postojanost na svetlost, na UV zračenje, otpornost na vodu, kiseline, alkalije, rastvarače i druge hemijske agense, visoke temperature, dobro kvašenje i dispergovanje u određenom mediumu, tekstura (tvrdoća, mekoća, oblik i veličina čestice pigmenta, moć obojenja, nijansa, pokrivnost…). 

Punioci:

Punioci su sastavni deo većine boja. U praškastom su stanju, vrlo finih čestica, nerastvorni u vezivima kao i pigmenti. Njihova pokrivnost je u poređenju sa pokrivnošću pigmenata znatno niža. Uloga punilaca u bojama je prvenstveno da regulišu konzistenciju boja. Njihova cena je znatno niža od cene pigmenata, tako da posredno, snižavaju cenu boje. Najčešće korišćeni punioci su: kalcijum karbonat, barijum sulfat, zink oksid, litopon, talk, magnezijum karbonat…

Pomoćne materije: 

Pomoćne materije nisu obavezno prisutne u sastavu boje. To su materijali u praškastom ili tečnom stanju, čija je funkcija da poboljša neku od karakteristika boje (lepljivost, obradivost, nanošenje, sklonost ka stvaranju pene, sušenje, razlivanje, dispergovanje, elastičnost…) kao i sprečavanje kvarenja boje- konzervansi.