Svetlost je sastavljena od čestica svetlosti- fotona (njihova veličina je 10¯¹⁸m). Postoji više vrsta fotona. Naše oko reaguje na jednu vrstu fotona, što omogućava da se u našem mozgu stvaraju slike predmeta od kojih se ti fotoni odbijaju. Ti fotoni se zovu vidljivi fotoni, i ima ih šest vrsta:

– ljubičasti (380-450 nm),

– plavi (450-495 nm),

– zeleni (495-570 nm),

– žuti (570-590 nm),

– naranđasti (590-620 nm),

– crveni (620-750 nm).

Kada neki cvet vidimo kao cvet npr. crvene boje (isti je princip i za ostalih pet vrsta vidljivih fotona), to znači da on apsorbuje sve vidljive fotone osim crvenih. Crvene odbija, oni dospevaju u naše oko. Žuta mrlja iz našeg oka ih apsorbuje, i tu energija fotona prelazi u električnu energiju koja se dalje preko neutrona provodi do centra za vid u mozgu, i tu se pretvara u doživljaj boje.

Kada neko telo vidimo kao crno, a kada kao belo?

Kada telo apsorbuje svih šest vrsta vidljivih fotona, mi ga tada vidimo kao crno. U ovom slučaju vidljivi fotoni ne stižu do našeg mozga. Dok, telo vidimo kao belo kada telo odbije svih šest vrsta vidljivih fotona. Oni dolaze u naše oko i mi to telo vidimo kao belo.

Kada neko telo vidimo kao providno/transparentno?

Struktura providnih tela je takva da njihovi atomi nemaju nikakvu interakciju sa vidljivim fotonima.

Kada vidimo neko telo boje između šest osnovnih vrsta vidljivih fotona? Npr. Roze, svetlo plave ili tamno zelene boje…

Kada je struktura tela takva da istovremeno delimično i odbija i upija fotone više različitih vrsta vidljivih fotona, tako da mi zapravo vidimo kombinaciju odbijenih vidljivih fotona, tj njihovih boja.